7. razred · školski program
Fizika: Savi pokreće mlin
Pitanje godine: Kuda ode ono što nestane?
Druga godina fizike, cela, poređana onako kako se uči u školi — ispričana kroz Goluxland. Prošle godine je Savi naučio da meri. Ove godine uči zašto se stvari kreću baš tako kako se kreću — i gde odlazi ono što izgleda da je potrošeno.
Prvog dana Savi gurne natovarena kolica niz mol i pusti ih. Kolica se kotrljaju, usporavaju i stanu.
13 tema · 80 lekcija · 13 oblasti za vežbanje
Put na ostrvo zmajeva · Kolica na pristaništu
TRI GOLUXLAND PRIČE · FIZIKA 7
Savi pokreće mlin
80 strip-lekcija. 320 izazova. Istraži ubrzanje, poluge, potisak, energiju, snagu i toplotu — uz scene iz sve tri priče.
Započni putovanje →0 / 80 lekcija završeno
01Ubrzanje0 / 7 završeno
02Put pri ubrzanju0 / 5 završeno
03Njutnovi zakoni0 / 7 završeno
04Sila teže i pad0 / 7 završeno
05Trenje i otpor sredine0 / 5 završeno
06Slaganje i razlaganje sila0 / 5 završeno
07Moment sile i poluga0 / 6 završeno
08Potisak i plivanje0 / 6 završeno
09Mehanički rad0 / 6 završeno
10Energija0 / 7 završeno
11Snaga0 / 5 završeno
12Čestice i temperatura0 / 7 završeno
13Toplota0 / 7 završeno
Gradivo, tema po tema
Lekcije se otvaraju u učionici. Bez pretplate je otvorena prva tema svakog predmeta. Otvori nalog →
Tema 1 · Kretanje
Ubrzanje
Dete razume ubrzanje kao meru promene brzine, računa ga i čita sa dijagrama brzine.
- 1. Sila menja brzinu → — Šta sila zapravo radi telu?
- 2. Ubrzanje → — Koliko brzo se menja brzina?
- 3. Ubrzavanje i usporavanje → — Da li ubrzanje uvek znači da telo ide brže?
- 4. Ravnomerno promenljivo kretanje → — Kad je promena brzine „uredna"?
- 5. Brzina posle datog vremena → — Kolika će brzina biti za deset sekundi?
- 6. Vreme iz ubrzanja → — Koliko treba da se dostigne tražena brzina?
- 7. Grafik brzine i vremena → — Kako se kretanje vidi na slici?
Tema 2 · Kretanje
Put pri ubrzanju
Dete računa put pri ravnomerno promenljivom kretanju, čita ga kao površinu ispod grafika i zna postupak rešavanja zadatka.
- 8. Put pri ubrzanju iz mirovanja → — Koliki put pređe telo koje tek kreće?
- 9. Put preko srednje brzine → — Koja jedna brzina zamenjuje sve?
- 10. Put kao površina ispod grafika → — Zašto se put vidi kao površina?
- 11. Kako se rešava zadatak iz fizike → — Odakle se počinje?
- 12. Zaustavni put → — Koliko treba automobilu da stane?
Tema 3 · Sila
Njutnovi zakoni
Dete primenjuje drugi Njutnov zakon i razume par akcije i reakcije.
- 13. Drugi Njutnov zakon → — Od čega zavisi ubrzanje?
- 14. Sila iz mase i ubrzanja → — Kolika sila treba za željeno ubrzanje?
- 15. Masa iz sile i ubrzanja → — Kako izmeriti masu bez vage?
- 16. Ubrzanje iz sile i mase → — Koliko će telo ubrzati?
- 17. Šta je jedan njutn → — Odakle dolazi jedinica za silu?
- 18. Treći Njutnov zakon → — Ko na koga deluje?
- 19. Par akcije i reakcije → — Kako se prepozna pravi par?
Tema 4 · Sila
Sila teže i pad
Dete zna ubrzanje slobodnog pada, računa brzinu i visinu pri padu i razume hitac naviše i naniže.
- 20. Galilejev ogled → — Da li teža tela padaju brže?
- 21. Brzina pri slobodnom padu → — Koliko brzo pada telo posle nekoliko sekundi?
- 22. Visina pri slobodnom padu → — Sa koje visine je telo palo?
- 23. Vreme pada sa date visine → — Koliko traje pad sa poznate visine?
- 24. Bestežinsko stanje → — Zašto astronaut lebdi?
- 25. Hitac naviše → — Dokle će se popeti ono što bacimo uvis?
- 26. Hitac naniže → — Šta ako telo ne pustimo, nego bacimo nadole?
Tema 5 · Sila
Trenje i otpor sredine
Dete računa silu trenja i koeficijent trenja i razume od čega trenje zavisi i šta je granična brzina.
- 27. Sila trenja → — Kolika je sila koja koči kretanje?
- 28. Koeficijent trenja → — Kako se poredi „koliko klizi"?
- 29. Od čega trenje ne zavisi → — Da li šira guma daje veće trenje?
- 30. Otpor sredine i granična brzina → — Zašto padobranac ne pada sve brže?
- 31. Vuča uz trenje → — Koliko telo ubrza kad ga trenje koči?
Tema 6 · Ravnoteža
Slaganje i razlaganje sila
Dete slaže sile istog pravca i sile pod pravim uglom, razlaže silu na komponente i zna uslov i vrste ravnoteže.
- 32. Rezultanta sila istog pravca → — Šta rade dve sile na istom pravcu?
- 33. Sile pod pravim uglom → — Šta kad sile ne deluju duž iste prave?
- 34. Razlaganje sile → — Može li jedna sila da se zameni sa dve?
- 35. Uslov ravnoteže → — Kada telo miruje?
- 36. Vrste ravnoteže → — Da li se telo vraća kad ga malo gurneš?
Tema 7 · Ravnoteža
Moment sile i poluga
Dete računa moment sile i krak, rešava ravnotežu poluge i razume dobitak u sili.
- 37. Moment sile → — Šta obrće telo oko ose?
- 38. Krak sile → — Koliko daleko treba delovati?
- 39. Ravnoteža poluge → — Kada je poluga u ravnoteži?
- 40. Krak na poluzi → — Gde treba stati da bi se uravnotežilo?
- 41. Dobitak u sili → — Koliko puta poluga olakšava posao?
- 42. Poluge oko nas → — Gde je oslonac?
Tema 8 · Ravnoteža
Potisak i plivanje
Dete računa silu potiska, razume Arhimedov zakon i uslov plivanja i tonjenja.
- 43. Sila potiska → — Zašto je telo u vodi lakše?
- 44. Arhimedov zakon → — Čemu je tačno jednak potisak?
- 45. Zapremina iz potiska → — Kolika je zapremina tela nepravilnog oblika?
- 46. Prividna težina → — Šta pokazuje dinamometar pod vodom?
- 47. Pliva, lebdi ili tone → — Šta odlučuje hoće li telo potonuti?
- 48. Potisak u gasovima → — Da li i vazduh gura naviše?
Tema 9 · Energija
Mehanički rad
Dete računa mehanički rad, zna kada je rad nula i razlikuje rad sile teže od rada sile trenja.
- 49. Mehanički rad → — Šta je rad u fizici?
- 50. Šta je jedan džul → — Odakle dolazi jedinica za rad?
- 51. Kad sila ne vrši rad → — Može li se naprezati, a ne raditi?
- 52. Rad sile Zemljine teže → — Koliko rada treba da se nešto podigne?
- 53. Rad sile trenja → — Zašto je rad trenja negativan?
- 54. Ukupan rad uz trenje → — Koliko rada ostane kad se oduzme trenje?
Tema 10 · Energija
Energija
Dete računa kinetičku i potencijalnu energiju i primenjuje zakon održanja mehaničke energije.
- 55. Kinetička energija → — Koliko energije nosi telo koje se kreće?
- 56. Brzina iz kinetičke energije → — Koliko brzo se telo kreće ako znamo energiju?
- 57. Potencijalna energija → — Odakle energija telu koje miruje na visini?
- 58. Visina iz potencijalne energije → — Dokle je telo podignuto?
- 59. Mehanička energija → — Kako se sabiraju dva oblika energije?
- 60. Zakon održanja mehaničke energije → — Da li energija nestaje?
- 61. Brzina pri padu preko energije → — Kojom brzinom telo udari u tlo?
Tema 11 · Energija
Snaga
Dete računa snagu i rad iz snage i razume koeficijent korisnog dejstva.
- 62. Snaga → — Koliko brzo se rad obavlja?
- 63. Šta je jedan vat → — Odakle dolazi jedinica za snagu?
- 64. Rad iz snage i vremena → — Koliko energije potroši uređaj?
- 65. Koeficijent korisnog dejstva → — Zašto nijedna mašina ne iskoristi sve?
- 66. Snaga u svakodnevnom životu → — Šta natpisi na uređajima zaista govore?
Tema 12 · Toplota
Čestice i temperatura
Dete razume čestični sastav supstancije, difuziju i toplotno širenje, meri temperaturu i razlikuje je od unutrašnje energije.
- 67. Čestični sastav supstancije → — Od čega je sve napravljeno?
- 68. Haotično kretanje → — Kuda se čestice kreću?
- 69. Difuzija → — Zašto se stvari same pomešaju?
- 70. Toplotno širenje → — Zašto se tela šire kad se zagreju?
- 71. Merenje temperature → — Kako se meri koliko je toplo?
- 72. Celzijus i kelvin → — Postoji li najniža temperatura?
- 73. Unutrašnja energija → — Šta je energija koju telo nosi u sebi?
Tema 13 · Toplota
Toplota
Dete računa količinu toplote, razume toplotnu ravnotežu i poznaje agregatna stanja i prelaske.
- 74. Količina toplote → — Koliko energije treba da se nešto zagreje?
- 75. Specifični toplotni kapacitet → — Zašto se neke supstancije greju sporije?
- 76. Masa iz količine toplote → — Koliko supstancije je zagrejano?
- 77. Toplotna ravnoteža → — Šta se desi kad se toplo i hladno sretnu?
- 78. Agregatna stanja → — Zašto se ista supstancija ponaša na tri načina?
- 79. Prelasci između stanja → — Zašto temperatura stoji dok se led topi?
- 80. Šta važi za toplotu → — Kuda je, na kraju, otišao onaj zalet?
Šta se vežba
Vežbaonica pravi zadatke u hodu, pa se isti tip ponavlja sa novim brojevima koliko god puta treba. Kad dete pet puta zaredom reši istu vrstu zadatka, ona se računa kao savladana.
Ubrzanje
Sila kao uzrok promene brzine, ubrzanje i ravnomerno promenljivo kretanje.
7 vrsta zadataka
Put pri ubrzanju
Put preko srednje brzine i površine ispod grafika, i zaustavni put.
5 vrsta zadataka
Njutnovi zakoni
Veza sile, mase i ubrzanja, i par akcije i reakcije.
7 vrsta zadataka
Sila teže i pad
Galilejev ogled, slobodno padanje, bestežinsko stanje i hitac naviše i naniže.
7 vrsta zadataka
Trenje i otpor sredine
Sila trenja, koeficijent trenja i granična brzina pri padu.
5 vrsta zadataka
Slaganje i razlaganje sila
Rezultanta sila istog pravca i pod uglom, uslov ravnoteže i vrste ravnoteže.
5 vrsta zadataka
Moment sile i poluga
Moment sile, krak, ravnoteža poluge i dobitak u sili.
6 vrsta zadataka
Potisak i plivanje
Arhimedov zakon, prividna težina i uslov plivanja i tonjenja.
6 vrsta zadataka
Mehanički rad
Rad sile, džul, rad sile teže i rad sile trenja.
6 vrsta zadataka
Energija
Kinetička i potencijalna energija i zakon održanja mehaničke energije.
7 vrsta zadataka
Snaga
Snaga, vat i koeficijent korisnog dejstva.
5 vrsta zadataka
Čestice i temperatura
Čestični sastav supstancije, difuzija, toplotno širenje i temperaturske skale.
7 vrsta zadataka
Toplota
Količina toplote, specifični toplotni kapacitet, ravnoteža i agregatna stanja.
7 vrsta zadataka