4. razred

Veliko primirje

Pitanje godine: Kako su stvari povezane u sistem?

8 tema · 32 lekcija

Glavno pitanje godine: Kako su stvari povezane u sistem?

U 3. razredu deca su pitala od čega je svet i kako ga merimo: brojala su godove, merila temperaturu, pratila kruženje vode i upoznala šumu kao zajednicu. Sada se ti delovi slažu u veću sliku. Reka nije samo voda, već sliv koji povezuje planine, njive i gradove. Struja nije „nešto u zidu", već zatvoreno kolo u kome svaki deo ima posao. Država nije samo zastava, već sistem prava i obaveza. Rečenica je mali sistem reči, a vest može da pokrene ceo narod, u dobru ili u zlu.

Na kraju godine dete razume da se svet sastoji od delova koji utiču jedni na druge: seča šume menja reku, laž menja odluke naroda, novac uložen u rat nedostaje školi. Ume da prepozna sistem, imenuje njegove delove i veze i predvidi šta će se desiti kad se jedna veza prekine. To je temelj za 5. razred, u kome se pita odakle sve potiče.

Teme i lekcije

Ispod svake lekcije piše na čemu stoji. To nije naknadno objašnjenje nego provereno iz sadržaja: koji se pojam koristi i u kojoj je lekciji uveden.

Tema 1 · Naša zemlja
Prostor
Dete razume da je njegova zemlja prostorni sistem u kome položaj, reljef i reke zajedno određuju gde ljudi žive, kuda putuju i koliko prostora imaju.
1. 1. Položaj Srbije: karta i granice
  Položaj nije svojstvo mesta samog, već odnos prema drugim mestima, a granica je dogovorena linija dokle se prostire država.
  ↖ Koristi pojmove „istok” i „kompas” — uvodi se u lekciji „Strane sveta i kompas u prirodi”.
  ↖ Koristi pojam „položaj” — uvodi se u lekciji „Kretanje i mirovanje: u odnosu na šta?”.
2. 2. Reljef Srbije: nizije i planine
  Reljef je oblik tla: na severu Srbije je ravna i plodna Panonska nizija, a južno od Save i Dunava su brda i planine, i taj oblik određuje kako ljudi žive, šta gaje i kuda idu putevi.
  ↖ Koristi pojmove „reljef”, „planina” i „dolina” — uvodi se u lekciji „Reljef i vode: oblik tla”.
  ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Položaj Srbije: karta i granice”.
3. 3. Reke i slivovi
  Sliv je celo područje sa koga se voda sliva u istu reku, razvođe je greben između slivova, a ono što se uradi uzvodno oseti se nizvodno.
  ↖ Koristi pojam „planina” — uvodi se u lekciji „Reljef Srbije: nizije i planine”.
  ↖ Koristi pojam „ušće” — uvodi se u lekciji „Reljef i vode: oblik tla”.
4. 4. Površina: kvadratne jedinice
  Površinu merimo brojem jediničnih kvadrata koji pokriju oblast bez rupa i preklapanja, pa je kod pravougaonika P = a · b, a isti obim može da ograđuje vrlo različite površine.
  ↖ Koristi pojam „površina” — uvodi se u lekciji „Zemljina teža i padanje, otpor vazduha”.
  ↖ Koristi pojam „obim” — uvodi se u lekciji „Merenje: jedinica, metar, obim”.
Tema 2 · Biblioteka ratova i mira
Vreme
Dete razume da je istorija lanac uzroka i posledica koji se čita iz izvora i da su i rat i mir ljudske odluke, a ne sudbina.
1. 5. Lenta vremena: srednji vek i Nemanjići
  Vremenska lenta je prava na kojoj ista dužina uvek znači isto vreme, pa tek na njoj vidimo šta je bilo pre, koliko je trajalo i šta je moglo biti uzrok čemu.
  ↖ Koristi pojam „vremenska lenta” — uvodi se u lekciji „Decenija i vek: vremenska lenta”.
  ↖ Koristi pojam „izvor” — uvodi se u lekciji „Reljef i vode: oblik tla”.
2. 6. Pod tuđom vlašću: ustanci i sloboda
  Sloboda Srbije nije došla jednim događajem, nego je nastajala korak po korak: čuvanjem pamćenja, ustancima, pregovorima i priznanjem nezavisnosti 1878.
  ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Lenta vremena: srednji vek i Nemanjići”.
  ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Decenija i vek: vremenska lenta” (3. razred).
3. 7. Dvadeseti vek: ratovi i Jugoslavija
  Dvadeseti vek nije samo niz ratova, već lanac promena u kome rat razara ono što mir gradi: posle Prvog svetskog rata nastaje Jugoslavija, koja se raspada krajem veka, a Srbija je od 2006. ponovo samostalna.
  ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Pod tuđom vlašću: ustanci i sloboda”.
  ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Istorijski izvori: kako znamo šta je bilo” (3. razred).
4. 8. Zašto ratovi počinju i kako se završavaju
  Rat nije prirodna pojava, već lanac ljudskih odluka sa dubljim uzrocima i povodom, a mir je takođe lanac: primirje, pregovori, sporazum i obnova poverenja.
  ↖ Koristi pojmove „uzrok” i „posledica” — uvodi se u lekciji „Zmajeve zagonetke: ako…onda, logičko zaključivanje”.
  ↖ Koristi pojam „pregovori” — uvodi se u lekciji „Pod tuđom vlašću: ustanci i sloboda”.
Tema 3 · Telo koje raste
Kroz prostor i vreme
Dete razume da je čovek biće prirode i zajednice koje se menja kroz vreme i da i materijali oko nas mogu da se mešaju, razdvajaju i menjaju, kao kod vatre, po pravilima koja možemo da razumemo i koristimo bezbedno.
1. 9. Čovek: prirodno i društveno biće
  Čovek je prirodno biće koje diše, hrani se i raste kao svako živo biće, ali i društveno biće koje jezik, znanje i pravila uči od drugih ljudi, pa ima odgovornost prema sebi, drugima i prirodi.
  ↖ Koristi pojam „zajednica” — uvodi se u lekciji „Životna zajednica: šuma i livada”.
  ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Tri stanja vode” (3. razred).
2. 10. Pubertet: promene
  Pubertet je period kada telo, na poruku hormona, postepeno postaje odraslo, a svako ga počinje u svoje vreme, pa su promene tela i osećanja normalne.
  ↖ Koristi pojam „rast” — uvodi se u lekciji „Godovi: kako drvo broji godine”.
  ↖ Koristi pojam „normalne” — uvodi se u lekciji „Prave, uglovi i krug: staze kroz šumu”.
3. 11. Smeše i razdvajanje
  U smeši svaka supstanca zadrži svoja svojstva, pa smešu razdvajamo koristeći razlike u tim svojstvima (krupnoću, težinu, magnetnost, isparavanje), i to pravim redom koraka.
  ↖ Koristi pojam „isparavanje” — uvodi se u lekciji „Kruženje vode u prirodi”.
  ↖ Koristi pojmove „filter” i „mikrob” — uvodi se u lekciji „Čista voda: odakle dolazi i kako se prečišćava”.
4. 12. Vatra: zapaljivost i zaštita
  Za gorenje su istovremeno potrebni gorivo, kiseonik i toplota, pa vatru gasimo uklanjanjem bar jedne strane tog trougla, a ne uvek vodom.
  ↖ Koristi pojmove „gorivo” i „vatrogasac” — uvodi se u lekciji „Vatra i toplota”.
  ↖ Koristi pojam „kiseonik” — uvodi se u lekciji „Vodene zajednice”.
Tema 4 · Struja Goluxland-a
Energija i rad
Dete razume da struja teče samo kroz zatvoreno kolo, da su elektricitet i magnetizam povezane nevidljive sile i da privreda jedne zemlje zavisi od njenih prirodnih bogatstava i razmene sa drugima.
1. 13. Naelektrisanje
  Trljanjem sićušni negativni delovi prelaze sa jednog predmeta na drugi, pa se istoimena naelektrisanja odbijaju, a raznoimena privlače, i munja je ista ta pojava u ogromnoj razmeri.
  ↖ Koristi pojam „odbijati” — uvodi se u lekciji „Svetlost i senka”.
  ↖ Koristi pojam „privlačiti” — uvodi se u lekciji „Kompas i magnet: nevidljiva sila”.
2. 14. Strujno kolo: provodnici i izolatori
  Struja teče samo kroz zatvoreno kolo, od izvora kroz provodnike i potrošač pa nazad do izvora, a prekidač otvara i zatvara taj put.
  ↖ Koristi pojam „izolator” — uvodi se u lekciji „Toplo i hladno: temperatura i merenje”.
  ↖ Koristi pojam „baterija” — uvodi se u lekciji „Zašto se Savi ugasio: baterija, Sunce, energija”.
3. 15. Magnet i magnetno polje
  Magnet privlači samo gvožđe, nikl i kobalt (i čelik), ima dva pola od kojih se istoimeni odbijaju, a raznoimeni privlače, oko njega je nevidljivo magnetno polje, a i Zemlja je ogroman magnet koji okreće iglu kompasa.
  ↖ Koristi pojam „kompas” — uvodi se u lekciji „Strane sveta i kompas u prirodi”.
  ↖ Koristi pojam „magnet” — uvodi se u lekciji „Kompas i magnet: nevidljiva sila”.
4. 16. Prirodna bogatstva i privreda
  Privreda je sistem delatnosti kojima ljudi od prirodnih bogatstava prave ono što im treba, a pošto su bogatstva raspoređena neravnomerno i neka su neobnovljiva, poštena razmena i čuvanje čine obe strane bogatijim.
  ↖ Koristi pojam „razmena” — uvodi se u lekciji „Ko šta proizvodi: delatnosti i razmena”.
  ↖ Koristi pojam „reljef” — uvodi se u lekciji „Reljef Srbije: nizije i planine”.
Tema 5 · Reč kao sila
Vibracija
Dete razume da je jezik sistem u kome svaka reč ima ulogu, da se tvrdnje mogu proveriti dokazima i da poruke koje putuju kroz medije i ritam imaju snagu da pokrenu ljude, pa zato nose odgovornost.
1. 17. Rečenica: ko šta radi (subjekat, predikat, odredbe)
  U rečenici svaka reč ima službu: predikat kaže šta se dešava, subjekat ko to radi, a objekat, priloške odredbe i atribut šire poruku, pa promena jednog dela menja celu poruku.
  ↖ Koristi pojam „rečenica” — uvodi se u lekciji „Reč i rečenica: obaveštenje, pitanje, zapovest”.
  ↖ Koristi pojmove „imenica”, „pridev” i „glagol” — uvodi se u lekciji „Svaka reč ima posao: vrste reči i ko je šta rekao”.
2. 18. Činjenica i mišljenje
  Činjenica je tvrdnja koja se može proveriti i pokazati tačnom ili netačnom, a mišljenje je procena koja se ne dokazuje, nego obrazlaže razlozima.
  ↖ Koristi pojam „izvor” — uvodi se u lekciji „Lenta vremena: srednji vek i Nemanjići”.
  ↖ Koristi pojam „dokaz” — uvodi se u lekciji „Istorijski izvori: kako znamo šta je bilo”.
3. 19. Kako se širi laž: mediji, internet, digitalna bezbednost
  Na internetu se poruka množi sa svakim ko je prosledi, pa laž koja budi strah i bes stigne do hiljada ljudi pre provere, zato proveravamo pre nego što prosledimo i čuvamo lične podatke.
  ↖ Koristi pojam „lični podaci” — uvodi se u lekciji „Poruka kroz vreme: od goluba do interneta”.
  ↖ Koristi pojam „lozinka” — uvodi se u lekciji „Digitalni uređaji: mašina koja sluša komande”.
4. 20. Ritam koji spaja: takt, lestvica, stih
  Takt deli muziku na jednake grupe otkucaja sa naglašenim prvim, lestvica je niz tonova sa stepenima i polustepenima, a deseterac je stih od deset slogova, i ritam pomaže pamćenju i usklađuje ljude.
  ↖ Koristi pojam „ritam” — uvodi se u lekciji „Zvuk: vibracija, poruka i buka”.
  ↖ Koristi pojam „sused” — uvodi se u lekciji „Položaj Srbije: karta i granice”.
Tema 6 · Veliki brojevi
Frekvencija
Dete razume da su veliki brojevi, izrazi i jednačine način da se situacija iz sveta prevede u model koji može da se izračuna, proveri i uporedi pre donošenja odluke.
1. 21. Do milion i dalje: skup N i beskonačnost
  Milion je hiljadu hiljada, velike brojeve čitamo u klasama po tri cifre, a skup prirodnih brojeva je beskonačan jer svaki broj ima sledbenika.
  ↖ Koristi pojam „mesna vrednost” — uvodi se u lekciji „Hiljada: mesna vrednost”.
  ↖ Koristi pojam „sledbenik” — uvodi se u lekciji „Prvi, drugi, treći: brojanje kao niz (prethodnik i sledbenik)”.
2. 22. Izrazi: matematički model zadatka
  Brojevni izraz je matematički model situacije, a dogovoreni redosled operacija (zagrade, pa množenje i deljenje, pa sabiranje i oduzimanje sleva nadesno) osigurava da svi iz istog izraza dobiju isti rezultat.
  ↖ Koristi pojam „ponavljati” — uvodi se u lekciji „Ponavljanje: petlja”.
  ↖ Koristi pojam „podeliti” — uvodi se u lekciji „Deljenje: pravedna podela”.
3. 23. Jednačine i nejednačine
  Jednačina je vaga u ravnoteži sa jednim rešenjem koje nalazimo suprotnom operacijom i proveravamo zamenom, a nejednačina je granica koja najčešće ima čitav skup rešenja.
  ↖ Koristi pojmove „jednačina” i „nepoznata” — uvodi se u lekciji „Jednačina: vaga u ravnoteži”.
  ↖ Koristi pojam „proveriti” — uvodi se u lekciji „Pismeno sabiranje i oduzimanje: algoritam”.
4. 24. Množenje i deljenje višecifrenim brojem: algoritam
  Veliki račun rastavljamo na delove koje znamo (množimo deseticama i jedinicama, delimo korak po korak), a takav tačno određen niz koraka je algoritam koji svako može da ponovi i proveri.
  ↖ Koristi pojam „količnik” — uvodi se u lekciji „Množenje i deljenje sa 10 i 100, deljenje sa ostatkom”.
  ↖ Koristi pojam „proizvod” — uvodi se u lekciji „Ko šta proizvodi: delatnosti i razmena”.
Tema 7 · Delovi i celine
Celina i delovi
Dete razume da se celina može deliti na mnogo načina koji daju isti deo, da decimalni zapis i novac nastavljaju mesnu vrednost, da prostor tela merimo kockama i da je država celina u kojoj prava jednih postoje kroz obaveze drugih.
1. 25. Razlomci i jednaki razlomci
  Kad celinu podelimo na više jednakih delova, svaki deo je manji, pa jednaki razlomci (1/2 = 2/4 = 4/8) nastaju kad brojilac i imenilac pomnožimo ili podelimo istim brojem, a pri sabiranju razlomaka istog imenioca imenilac ostaje isti.
  ↖ Koristi pojmove „razlomak”, „brojilac” i „imenilac” — uvodi se u lekciji „Razlomak: deo celine”.
  ↖ Koristi pojam „polovina” — uvodi se u lekciji „Polovina i četvrtina: deo celine”.
2. 26. Decimalni zapis i novac
  Decimalni zapis nastavlja mesnu vrednost udesno, pa su prvo mesto posle zareza desetine, a drugo stotine, zato je 2,5 = 2,50, a 2,05 je nešto sasvim drugo.
  ↖ Koristi pojmove „desetina” i „stotina” — uvodi se u lekciji „Hiljada: mesna vrednost”.
  ↖ Koristi pojmove „vaga” i „kilogram” — uvodi se u lekciji „Jednačina: vaga u ravnoteži”.
3. 27. Kvadar i kocka: mreža i zapremina
  Kvadar ima 6 pravougaonih strana, 12 ivica i 8 temena, rasklopljen daje mrežu, površina mu je zbir površina strana, a zapremina broj jediničnih kocaka, V = a · b · c, pri čemu je 1 dm³ = 1 litar.
  ↖ Koristi pojam „mreža” — uvodi se u lekciji „Domet: zašto na ostrvu nema signala”.
  ↖ Koristi pojam „kocka” — uvodi se u lekciji „Oblici i tela: od čega je nešto sastavljeno”.
4. 28. Država: prava i obaveze građana
  Država je celina teritorije, stanovništva i vlasti, a vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku da niko ne bi imao svu moć, dok prava jednih postoje kroz obaveze drugih.
  ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Kvadar i kocka: mreža i zapremina”.
  ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Razlomak: deo celine” (3. razred).
Tema 8 · Primirje
Stvaranje
Dete razume da se sukobi rešavaju pregovorima, da čuvanje prirode i razvoj tehnologije mogu da budu deo istog plana i da je sistem celina čiji delovi zajedno postižu ono što nijedan ne može sam.
1. 29. Sukob bez sile: pregovaranje
  Ispod suprotnih zahteva su interesi koji se često mogu zadovoljiti istovremeno, pa pregovaranjem (slušanjem, pitanjem „zašto?", traženjem više mogućnosti i pravednim kriterijumom) obe strane mogu da dobiju.
  ↖ Koristi pojam „pregovaranje” — uvodi se u lekciji „Pod tuđom vlašću: ustanci i sloboda”.
  ↖ Koristi pojam „postavi” — uvodi se u lekciji „Zarobljeni! Savi šalje poruku: promenljive (sinteza)”.
2. 30. Zaštićena priroda: nacionalni parkovi
  Zaštićeno područje je deo prirode u kome zakon ograničava šta ljudi smeju da rade, a nacionalni parkovi imaju zone, pa zaštita znači pametno korišćenje za današnje i buduće generacije, a ne zabranu života.
  ↖ Koristi pojmove „reljef” i „planina” — uvodi se u lekciji „Reljef Srbije: nizije i planine”.
  ↖ Koristi pojam „primirje” — uvodi se u lekciji „Zašto ratovi počinju i kako se završavaju”.
3. 31. Tehnologija i priroda zajedno: projekat održivog grada
  Održiv grad zadovoljava današnje potrebe, a ne oduzima mogućnosti onima koji dolaze, jer zatvara krugove vode, energije, hrane i otpada i planira se inženjerskim procesom u kome je greška u modelu podatak.
  ↖ Koristi pojmove „kompost” i „recikliranje” — uvodi se u lekciji „Otpad i reciklaža: zašto su trolovi ljuti”.
  ↖ Koristi pojam „model” — uvodi se u lekciji „Izrazi: matematički model zadatka”.
4. 32. Sistem: kad delovi rade zajedno (sinteza)
  Sistem je celina od delova povezanih tako da zajedno postižu ono što nijedan deo ne može sam, a kad se promeni jedan deo ili jedna veza, promena se širi kroz celinu.
  ↖ Koristi pojam „posledica” — uvodi se u lekciji „Zašto ratovi počinju i kako se završavaju”.
  ↖ Koristi pojam „celina” — uvodi se u lekciji „Razlomak: deo celine”.

Pojmovi 4. razreda

Rečnik koji dete gradi te godine, srpski i engleski.

Ceo rečnik 4. razreda →

Veliko primirje

Teme i lekcije

Tema 1 · Naša zemlja

Tema 2 · Biblioteka ratova i mira

Tema 3 · Telo koje raste

Tema 4 · Struja Goluxland-a

Tema 5 · Reč kao sila

Tema 6 · Veliki brojevi

Tema 7 · Delovi i celine

Tema 8 · Primirje

Pojmovi 4. razreda